Luka Italija Stari grad država
Luka Italija je grad o kojem se malo zna i nezasluženo se preskače kada se govori o istoriji ovog dela Evrope. Da li znate, na primer, da je centar bio iste strukture i u prvom veku naše ere ili da je vekovima bio nezavisna država koja je parirala Firenci i sarađivala sa Mlecima?
Bogato kulturno-istorijsko nasleđe ostalo je velikim delom sačuvano i danas, tako da posetioci mogu da osete atmosferu nekadašnjeg grada koji je takođe iznedrio i neke od najvećih italijanskih kompozitora.
Na teritoriji današnje Luke živeli su Etrurci, ali je tek kada je dobilo status rimske kolonije 180. godine pre nove ere, naselje počelo da liči na pravi grad. Pravougaona mreža istorijskog centra i danas je uređena prema urbanističkom planu starih Rimljana. Tragovi njihove arene mogu da se vide na Trgu Amfiteatra (Piazza dell’Anfiteatro). Zapravo, čitav trg je ostao originalnog kružnog oblika, iako se tu sada nalaze kafići i restorani.
Luka je tokom srednjeg veka menjala vladare. Ovde se, kažu, čudom pojavilo takozvano „Sveto lice“ (Volto Santo) 742. godine, značajna relikvija koju je isklesao Nikodem koji se pominje i u Svetom pismu. On je navodno pomogao da se sahrani Isus a onda je počeo čuvenu skulpturu u drvetu. Završio je sve osim lica i zaspao. Kad se probudio, video je da su anđeli dovršili i lice.
Zbog Volto Santo hodočasnici su redovno pohodili Luku. Ono i danas može da se vidi u Katedrali Svetog Martina, koju je počeo da gradi biskup Anselmo 1063. godine, budući papa Aleksandar II. U crkvi mogu da se nađu i slike starih umetnika, među kojima je i Domeniko Girlandi – učitelj slikanja čuvenog Mikelanđela.
Verovatno najznačajniji deo istorije za Luku jeste 12. vek kada proglašava nezavisnost. Luka je idućih pet vekova bio republika, dok je Toskana, na primer, u to vreme bila deo feudalne Evrope. Grad je uspeo da zadrži samostalnost rame uz rame sa Venecijom i Đenovom.
Luka je najpoznatija po zidinama iz 16. veka koje i danas opasavaju stari deo grada i smatraju se najbolje očuvanim u Evropi. Kako su izgubile inicijalnu svrhu vojne odbrane, pretvorene su u pešačku stazu.
Dok budete šetali starim utvrđenjem, obratite pažnju na toranj Đuiniđi. Izgradila ga je istoimena porodica tokom 14. veka, kada je posedovanje kule bio statusni simbol bogataša. Visok je 45 metara i odavde se pruža jedan od najlepših pogleda na grad, a do vrha će vas odvesti 233 stepenika. Poznat je i po crnikama koje rastu na vrhu kule. Kažu da je kuhinja bila sprat ispod a da je vrh tornja služio kao bašta kuvara.
Znate li da je ovde rođen i Đakomo Pučini, jedan od najpoznatijih kompozitora u svetu? Autoru „Toske“ i „Madam Baterflaj“ na malom trgu je podignut spomenik, a tik pored može da se uđe i u kuću u kojoj je živeo. Ona je vremenom pretvorena u muzej.