Drezden - pepeljuga na Elbi

Pepeljuga na Elbi

Na samo 150 kilometara od Praga stanuje saksonska princeza, koja će vas očarati svojom baroknom lepotom. Odvešće vas u vreme kulturnog procvata, zbog kojeg je s pravom nazivaju Firencom na Elbi, i upoznati sa bogatim umetničkim nasleđem ovog dela Evrope. Namamiće vas pričom o drezdenskim dijamantima; otkriće vam gde se krije blago saksonskih kneževa i nasmejati anegdotama iz ljubavnog života vladara čije srce i dalje kuca u ovom gradu.

Grad u ruševinama

Оd 12. veka, kada su ga u dolini Labe (ili Elbe, kako je Nemci nazivaju) osnovali Sloveni, do današnjih dana Drezden je prošao kroz periode razvoja, procveta, razaranja i ponovnog rađanja.
Zbog svog položaja, često je bio žrtva poplava koje su gradu nanele veliku štetu. Međutim, najteže rane zadobio je na kraju Drugog svetskog rata, kada su britanska i američka avijacija na njega sručile 4.000 tona bombi i sravnale gotovo celi grad.

Strašni gubici grada u plamenu, koji se množe sa 25.000 ljudskih žrtava, nikada nisu do kraja rasvetljeni. Ipak, ispostavilo se da su savezničke snage odlučile da unište grad, kako brojne naučne i razvojne laboratorije u njemu ne bi pale pod ruski uticaj.

Obnavljanje je trajalo godinama, a kako bi se očuvala verodostojnost važnih kulturno-istorijskih spomenika korišćen je kamen iz ruševina. Zato mnoge zgrade danas podsećaju na mozaik od nijansiranog kamena, što se najbolje vidi na Bogorodičinoj crkvi čija je bela spoljašnost isenčena sivilom.
Frauenkirhe je inače jedan od građevinskih simbola Drezdena, koji svojom elegantnom belom kupolom daje poseban sjaj gradskoj panorami. Ova protestantska crkva, koju je u 18. veku otvorio nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah, važno je mesto okupljanja vernika, naročito u vreme velikih praznika.
Ispred nje podignut je spomenik Martinu Luteru, simbolični podsetnik na hrabri podvig Drezdena koji je odlučio da Luteru pruži utočište i zaštiti ga od Rimokatoličke crkve kada je na vrata vitenberške crkve okačio svojih 25 teza.

Raskoš u kamenu

Ime Drezden označava šumu na močvarnoj obali, pa je jasno zašto ga nazivaju i zelenim gradom. Više od polovine njegove površine čine parkovi i botanički vrtovi, ali usred mnoštva zelenila leže impozantne građevine, koje se svojom grandioznošću izdižu iznad ovog vremena.

Zato ćete čim dođete u Drezden zakoračati u 18. vek, iz kojeg ovaj grad kao da se tek probudio. Odvešće vas u vladavinu Avgusta Jakog, saksonskog kneza elektora i poljskog kralja, koji je svoju miljenicu pretvorio u evropski centar kulture.

Očaran umetnošću i baroknom arhitekturom, Avgust Jaki rešio je da od Drezdena napravi svet u malom. Zato je doveo umetnike iz inostranstva i otpočeo izgradanju velelepnih palata koje ponosito štrče iz starog gradskog jezgra.

Neke od najznačajnijih zaostavština tog vremena nalaze se duž reke, na promenadi Brulova terasa. Pored najlepšeg pogleda na Labu, ovde ćete moći da uživate u umetničkoj kolekciji saksonskih vladara – u Avgustinumu, muzeju moderne umetnosti koji čuva oko 300 slika i skulptura umetnika od 19. veka pa nadalje.
Šetnjom kamenom terasom, gde su kafići zamenili nekadašnje kraljevske vrtove, stiže se do drezdenskog zamka, obnovljene kraljevske palate u koju ćete se zaljubiti na prvi pogled koji se pruža sa visokog stepeništa.

Naspram nje ponosito stoji prelepa Hofkirhe, katolička crkva koju je sagradio Avgust Jaki. Da ne bi morao da napušta dvorac kada odlazi u crkvu, povezao je ove dve zgrade crnom pasarelom, koja je danas jedno od najčešće fotografisanih mesta u Drezdenu.

Snažno srce Avgusta Jakog

U crkvi Hofkirhe čuva se snažno srce ovog vladara. Da biste razumeli simboliku, treba da znate da je Avgust Jaki bio kršan ratnik, poznat po svojoj snazi i lepoti koja ostavlja bez daha. Iako po svojim dimenzijama ne može da parira prosečnom današnjem muškarcu, tada je važio za visokog snagatora koji je golim rukama mogao da savije potkovicu.

Da je bio ne samo snažnog kova, već i čovek jakih emocija, dokaz su njegova deca, koju je pravio tokom svojih putovanja širom sveta – čak 354 njih. U istoriji je zapamćen kao hrišćanski vladar sa najviše dece, iako je imao samo jedno zakonito, sina naslednika Avgusta Trećeg.

Legenda kaže da je srce Avgusta Jakog bilo toliko strastveno da njegovi otkucaji i danas zatresu tlo svaki put kada kraljevskim trgom prođe nestvarno lepa žena.
Međutim, Avgust sa spomenika na zlatnom konju motri i na muškarce čija čizma kroči u njegov grad –  vodeći računa da nekome ne padne na pamet da ukrade blago koje je godinama prikupljao on, ali i njegovi sledbenici.

Poznato je da je Avgust imao najvredniju kolekciju dijamanata i drugih skupocenih predmeta u Evropi, koji se danas mogu videti u Zelenom trezoru. Tu možete priviriti u neprocenjivo drezdensko bogatstvo i čuti kako su ovi dragulji završili u Sovjetskom savezu.
Osim toga, imaćete priliku da vidite vredne kolekcije renesansnih umetničkih dela, koja se pažljivo čuvaju u Galeriji starih majstora u palati Cvinger.

Oranžerija za kraljevske fešte

Palata Cvinger je važan arhitektonski kompleks, koji je nikao na mestu nekadašnjih gradskih zidina. Otvorena je venčanjem Avgusta Trećeg i ćerke habzburškog cara Marije Jozefe 1719. godine. Od tada je kraljevska oranžerija i mesto na kojem se održavaju spektakularni balovi na otvorenom.

Iako je uništena tokom Drugog svetskog rata, vraćena je u prvobitno stanje i danas je, sa svojim fontanama i božanstvenim balkonima, nezaoblazno mesto u turističkoj ponudi Drezdena. Tu je smešteno nekoliko muzeja, kao i kolekcija porcelana po kojem je Drezden nadaleko poznat.

A, poznat je i po muzičkim ansamblima i festivalima, te je jasno zašto je Zemper opera jedna od centralnih institucija u ovom mestu. Mnogi su čuli za drezdenski bal koji se održava upravo ovde, ali verovatno ne znate da su baš u ovoj zgradi izvedene svetske premijere Štrausovih i Vagnerovih opera.

Statue Getea, Šilera, Molijera, Euripida i Sofoklea krase fasadu zgrade, koja je zbog stradanja u požaru dvaput zidana. Ime je dobila po svom arhitekti, čuvenom Gotfridu Zemperu, kojem je Drezden u znak zahvalnosti podigao spomenik.

Carstvo za svačiji džep

Uporedo sa obnavljanjem važnih kulturno-istorijskih spomenika, Drezden je posle ratnog razaranja otpočeo marljivi rad na svom privrednom razvoju. Danas je važan politički i ekonomski centar Nemačke, poznat po luksuznim vilama i imanjima.

Međutim, treba znati da život u ovom gradu ne predstavlja luksuz.

Štaviše, zbog povoljnih cena drezdenski tržni centri predstavljaju važnu zaustavnu tačku za turiste iz našeg regiona, ali i za Čehe koji praktikuju da vikendom odlaze u Drezden u kupovinu.
Ako malo prošetate izvan jezgra starog grada, prateći trag modernih zgrada dolazite do bulevara načičkanog trgovinskim radnjama i buticima, u kojima je ponuda mnogo veća i bolja nego u drugim nemačkim i komšijskim gradovima.

Robe ima za svačiji džep – od skupih brendova, preko onih koji su se ustalili i u Srbiji, do ultra jeftinog Primarka u kojem za malo para možete svašta da nakupujete.
A, budući da su tržni centri ogromni i da će vam biti potreban predah od tumaranja rafovima, predlažemo da šoping groznicu presečete hladnim pivom i okrepite se domaćim specijalitetom, štrudlom na drezdenski način – Drezden štricel.

Doživljaj ovog grada svakako će upotpuniti opuštajući takti klasične muzike i rajski glas mladih operskih pevača koji animiraju turiste na gotovo svim gradskim trgovima. A, ako se odlučite za romantičnu vožnju starinskom kočijom, imaćete utisak da ste otišli u neko drugo vreme – u kojem je duhovni sklad i uživanje u lepoti najcenjenija roba.

https://www.etaturs.rs/putovanje-prag-2-noci.html

https://www.etaturs.rs/prag-osmi-mart3.html

https://www.etaturs.rs/prag.html

https://www.etaturs.rs/nova-godina-prag.html

https://www.etaturs.rs/dan-zaljubljenih-prag.html